Časopis - Slova na struju

ШЕСТ ХИЉАДА ЗЛАТНИХ СТРАНА „СЛОВА НА СТРУЈУ“

Јубилеји часописа се могу проглашавати и обележавати када достигнете некакве згодне, округле редне бројеве у излажењу, или респектабилни период трајања од оснивања. „Слова на струју“ су, међутим, и у овом погледу сасвим другачија, јер све ове податке чине ирелевантним, бројећи сопствене јубилеје бројем објављених страна. Тридесет бројева ( плус један ванредни) и седам година непрекидног излажења, ма како у ситуацији потпуне беспарице представљају истински подвиг, ипак не бацају праву светлост на значај и величину овог, по много чему још, јединственог књижевног часописа за децу и младе, колико чињеница да се на светској мрежи, а у склопу тридесетог броја, појавила његова 6.000 СТРАНА. То је јубилеј на који сам ја, као идејни творац, уредник и илустратор часописа изузетно поносан. Да би вам било лакше да схватите , то је као 150 бројева уобичајених часописа за децу, или стотинак сасвим пристојних књига! Легендарни Душков „Полетарац“ (суочен, иначе, са врло сличним проблемима) „добацио“ је до 19 бројева и 1600 страна.

Но, на почетку, отиђимо за тренутак у прошлост, да откријемо како су „Слова на струју“ настала. Многи настанак „Слова на струју“везују за 2003. Годину и укључивање јагодинске библиотеке у издавање књижевног часописа „Гороцвет“, насталог седамдесетих година двадесетог века као школског листа О.Ш. „17. Октобар“ (Јагодина), а касније приватног издања књижевника Селимира В. Милосављевића који је преко 30 година био његов главни уредник. Но, то је само делимично тачно, тек као сазревање идеје да библиотека има потребе и потенцијале да се бави издавањем књижевног часописа за децу и као почетак озбиљније сарадње са мном као ствараоцем и носиоцем сасвим другачијег, оригиналног и модерног приступа књижевности за децу. „Библиотечка фаза“ у историји „Гороцвета“ потрајала је прекратко ( изашло је свега 6 бројева) да би се направио истински заокрет у погледу концепције, естетских норми и квалитета садржаја, што је представљало моју основну идеју и циљ, па се он напречац угасио, што због недостатка финансијских средстава, што због отпора локалних стваралаца да се ниво часописа заиста подигне на озбиљнији ниво.

Три године касније, 2009. године, десила се моја нова сарадња са Библиотеком кроз реализацју мултимедијалног пројекта који се баш звао „Слова на струју“, а резултирао је низом атрактивних поетско – музичких приредаба праћеним адекватним видео материјалима, те са неколико електронских књижевних издања у едицији истог назива. И са овим пројектом стало се веома брзо без објашњивих разлога.

После нове трогодишње паузе, а уз подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије, библиотека је ушла у пројекат стварања електронског књижевног часописа за децу и младе „Слова на струју“, поверивши послове уређивања часописа поново мени, уз пуну уређивачку слободу да ниво часописа подигнем на ниво који ће далеко превазилазити локални. Основни мотив оснивања часописа било је настојање да се споје савремена достигнућа дигиталне револуције са традицијом и вредностима српских часописа за децу из времена када смо у тој области били неприкосновени у Европи. Часопис је од самог почетка био регионалног карактера, позитивно прихваћен од стваралаца из свих земаља бивше Југославије, одакле је црпео своје сараднике, да би врло брзо почео да објављује и литерарна дела писаца за децу из целог света, негујући тако и преводилачку књижевност.

Упркос константним финансијским и честим организационим проблемима, часопис не само да опстаје пуних седам година, већ се из броја у број интензивно развијао тако да је дорастао до тога да се у великом делу књижевне и стручне јавности сматра најбољим и нацеловитијим књижевним часописом за децу и младе који се икада појавио у Региону.

За седам година постојања, „Слова на струју“ су објавила 30 редовних и један ванредни број (посвећен рано преминулом књижевнику Игору Коларову, иначе сараднику часописа од првог броја) који садрже преко 2 000 песама и кратких прозних форми, позоришних комада, занимљивих чланака, књижевних приказа и интервјуа, на више од 6 000 богато илустрованих страница. Међу неколико стотина заступљених аутора су сви великани наше књижевности за децу од Змаја, Б.Ћопића, Д.Максимовић,Д.Радовића, М.Антића, Б.Црнчевића, С.Раичковића, Д.Ерића, Р.Попова, преко Љ.Ршумовића. М.Данојлића, С.Станишића, М.Одаловића до Д.П.Ђурђева. И.Коларова, Д.Алексића, Т.Николетића, Б.Стевановића, Ј.Петровић, В.Алексић, Г.Малетић, Г.Новакова… али и преводи великих светских мајстора (најчешће премијерни): Е.Лира. Л.Керола, А.Милна, О.Неша, Ш.Силверстејна, Р.Баха, Б.Шоа, К.Доја, Т.Прачета, Т.Зјуса и многих других. Сваки број има своју тему и представља својеврсну мини-антологију светске књижевности за децу на исту. Исто тако у сваком броју читаоци добијају и електронску књигу на поклон, а врло често објављујемо интервјуе, позоришне комаде, пратећи пажљиво савремена остварења у књижевности за децу и младе у Региону. „Слова на струју“ су отворена и за младе, недовољно афирмисане ствараоце којима је то једини начин да скрену пажњу стручне јавности на себе.

Дакле: одржавамо активну везу са најбољим писцима за децу данашњице, подигли смо квалитет на врхунски ниво, стекли несумњиви углед у стручној и књижевној јавности. Све у свему, ја као уредник и творац (не само идејни, већ и врло практични) морам бити и поносан и задовољан „погледом у ретровизор“. Но, опуштање на ловорикама није у складу ни са мојим стваралачким темпераментом, а ни са идејом водиљом утканом у филозофију „Слова“. Могу и може се још и боље и више и разноврсније. За то постоје идеје, планови, пројекти и моја гаранција да је све то оствариво. Потребно је „само“ обезбедити макар минимум материјалних средстава, па да јагодинска библиотека и град Јагодина са „Словима на струју“ постану епицентар књижевности за децу на Балкану.

Пеђа Трајковић

Више о лику и делу Пеђе Трајковића можете прочитати пратећи следећи линк:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%92%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Prikaz 1–10 od 33 rezulata