Историја

monografija jagodinske biblioteke

Истраживање историје јагодинског библиотекарства преточено је у монографију Јагодинско библиотекарство (1851-2011) аутора др Миле Стефановић, приређено и штампано поводом 160 година од оснивања Читалашта, у јубиларној 2011. години. Предмет овог истраживања није истргнут из друштвеног контекста окружења, напротив, најнепосредније је повезан као историјски процес између догађаја и личности и тако препознатљив кроз међусобне утицаје и везе са свеукупним променама током 160 година културне прошлости и историје јагодинског библиотекарства.

Усредсређујући се на јавно библиотекарство, истакнута су читалашта као институције које су у другој половини 19. века доприносиле цивилизацијским моделима образовне и културне профилисаности у Србији. Сводећи резултате истраживања, после Читалишта, издиференциране су библиотечке установе преко којих је остваривана делатност јавног библиотекарства у Јагодини и то: Јавна библиотека (1909), Грађанска читаоница (1911) и Народна књижница и читаоница (1923). После Другог светског рата улогу градске библиотеке обављаће Библиотека Среског синдикалног већа, да би после Закона о библиотекама НР Србије (1960) установљена као Народна библиотека (1961).

Траг формирања библиотечких установа, чији значај није мањи, води до школских, народних и сеоских књижница и специјалних библиотека које су доприносиле успону културе и просвете у Јагодини.

Читалиште у Јагодини

izvestaj o prispecu knjige

Извештај о приспећу књига потпредседника Читалишта Косте Михаиловића

Помиње се први пут 1851. године. Прве године су прошле незапажено, да би у периоду од 1857. до 1874. године било у жижи културног живота Јагодине. Новине и часописи били су најзаступљенији у јагодинском Читалишту, књиге су биле малобројне. Политичке прилике су директно утицале на окупљање и у овој институцији. Шездесетих година друштво је било у рукама либерала, присталица омладинских идеја, а касније се рефлектују идеје Светозара Марковића, које ће преузети и оснивачи радикалне странке.

Синхронизована опредељења Друштва српске словесности о културној мисији и сврсисходности читалишта, начелно су прихваћена а резултати су видљиви кроз достављање књига и часописа, што је био примарни задатак задужених за појачавање улоге Читалишта. Међу најзначајнијим личностима у Читалишту из 1857. забележена су имена потпредседника Читалишта Косте Михајловића, капетана – каснијег окружног начелника, секретара Косте Јаковљевића и протоколисте Живка Николића..

Ђура Јакшић

Прекретницу у културно-просветном животу града и Читалишта представља оснивање гимназијске реалке у Јагодини 1869. Читалиште је било смештено у згради основне школе, где је по општинском одобрењу приређивало своје беседе заједно са Певачким друштвом и Позоришном дружином. Период после 1869. најинтензивнији је у залагању да се престижност постигне угледањем на средине које су већ имале читалишта. Као књижничар Читалишта 1870. Потписује се Светозар Ђорђевић. Од значајних личности у раду Читалишта издвојиће се гимназијски наставник цртања, песник, приповедач и сликар Ђура Јакшић.

Прогон присталица Светозара Марковића после 1870. утицао је и на чланове Читалишта, Позоришну и Певачку дружину. Позоришна дружина је престала да ради и своју имовину завештала је Уједињеној омладини Српској у Новом Саду. Пред гашење, Читалиштем је руководио Јован Караматић код кога је остао попис читалишног инвентара.

После 1881. читалишта губе своју основну функцију, књиге и новине су грађанству доступније и у другим установама, библиотекама при школама, министарствима и другим надлештвима.

У последњој деценији XИX века помињу се читалишта радничких и учитељских друштава. Током 1890. у Јагодини је основана Јагодинска трговачка омладина као друга струковна дружина у вароши. Читаоница Јагодинске трговачке омладине радила је 1893. И имала свог деловођу-књижничара Тому М. Вучића.

Јавна библиотека у Јагодини

ukaz kralja Petra

Указ о оснивању библиотека, 1909.

Основана је на иницијативу Јована Томића, предузимљивог библиотекара Народне библиотеке у Београду која је прихваћена у Министарству просвете и црквених послова тако да је Указом краља Петра од 27. априла 1909. основано неколико јавних библиотека у унутрашњости. Прихватање идеје о оснивању Јавне библиотеке у Јагодини изразила је општинска власт Јагодине и са директорима Гимназије и Мушке учитељске школе, Сретеном Адзићем успела да се договори око погодности где и на који начин обезбедити смештај и пратеће услове за ову државну културну установу.

Оснивачким актом – Указом краља Петра од 27. априла 1909. године – утемељује се Јавна библиотека у Јагодини. Јавна библиотека је била смештена у згради Гимназије. Прикупљање књига, обраду, формирање фонда и позајмљивање спроводио је њен једини библиотекар, професор латинског језика у Гимназији, Јован Чолић. После премештања Јована Чолића у Зајечар, библиотечко пословање не бележи напредовање. Почетком Првог светског рата Јавна библиотека је престала да постоји.

Грађанска читаоница у Јагодини

a Kulturna liga u Moravskom kraju

Културна лига у Моравском крају

Грађанску читаоницу у Јагодини формирала је Културна лига почетком 1911. године. Смештај Читаонице није познат, али је могућа претпоставка да се налазила близу гимназијске зграде, пошто је књижничар Јован Чолић био уједно и библиотекар Јавне библиотеке – смештене у Гимназији.

Увидом у чланство приметно је да су чланови Читаонице представљали интелектуалну и привредну елиту Јагодине у том периоду. Читаоница је примала новине и часописе, али није познат број књига у фонду. Културна лига је организовала многа предавања која су држали познати професори и стручњаци из различитих области. Помагала је организованим сакупљањем књига, поклањајући их Читаоници и сеоским књижницама. Сачувана су Правила Грађанске читаонице у Јагодини.

Народна књижница и читаоница у Јагодини

Udruzenje umnih radnika

Удружење умних радника, 1923.

Народна књижница са читаоницом формира се у Јагодини 1923. као резултат прогресивних идеја народног просвећивања које је у Србији спровођено интензивно у првој половини 20. века. Почетком треће деценије 20. века окупља се у Јагодини група интелектуалаца и млађих чиновника и формира Удружење Младих Умних Радника. Осмишљавају да, поред дилетантског позоришта, хора и оркестра, установе Народни универзитет и Народну књижницу и читаоницу.

Од 1923. до 1938. године постоје подаци о раду Удружења, носиоцима дужности председника, секретара, књижничара, као и кумулативном финансијском пословању. Простор за рад Народне књижнице био је у Првостепеном суду у Јагодини. У фонду је било око хиљау дела из различитих области. Књиге је принављао посебан одбор и њима су се служили сви чланови Удружења.

a zgrada suda u Jagodini

Зграда суда где је била смештена Народна књижница и читаоница

Удружење младих умних радника мења своје име 1938. у Удружење „Народна књижница и читаоница“ и сачињава Правила Народне књижнице и читаонице која су одобрена од стране Краљевске банске управе у Нишу 5.октобра 1938.

Уласком окупатора у Јагодину 1941. прекинут је рад Народне књижнице и читаонице, њен фонд ће касније изместити како би га сачували. Чланови Удружења били су интелектуалци леве оријентације, већина њих се прикључила револуционарном антифашистичком отпору и НОБ. Најпознатији књижничар био је Радислав Никчевић, по коме ће Народна библиотека добити име 1973. године.

Народно просвећивање у Беличком срезу допринело је формирању многих сеоских књижница између два светска рата. Њихов рад је на махове био интензиван, посебно у време оснивања, али су касније тавориле, или се гасиле. Министарство просвете Србије преко Одсека за народно просвећивање током Другог светског рата спроводи форме народног просвећивања и описмењавања у унутрашњост Србије. У Беличком срезу образовани су одсеци за народно просвећивање. Школске књижнице спојене су са народним где је то било могуће, отваране су народне књижнице и читаонице, обнављане соколске чете, стрељачке дружине, певачка друштва. Група интелектуалаца из одбора за народно просвећивање обилазила је општине и држала популарна предавања.

Народна библиотека у Јагодини

sokolski dom

Соколски дом где је била Омладинска библиотека

Народна библиотекау Јагодини настала је после Другог светског рата као библиотечко језгро из фонда претходно угашених књижница. После ослобођења, народноослободилачка власт успоставља нове форме привредног и друштвеногивота на нивоу Србије. Препоруке које су задирале у библиотечку струку значиле су неприкосновено прилагођавање револуционарном обрасцу културних вредности, то је практично значило претресање књижних фондова – склањање књига из претходног режима и унос нових.

a pecat Narodne citaonice i biblioteke

Печат Народне читаонице и библиотеке

Одредбе Општег закона о народним одборима из 1946. Године прописивале су да месни, односно градски и срески одбори оснивају читаонице по селима, а библиотеке по среским местима и градовима. Наслеђена мрежа књижница и читаоница из предратног и ратног периода послужила је новој власти да ту развије пунктове популарног библиотекарства као полуге општег културног напретка.

Фонд предратне Народне књижнице и читаонице од 3.000 књига пренеће се прво у соколски дом за Омладинску библиотеку у надлежности Омладинске организације, касније у библиотеку основану при Среском синдикалном већу. На основу Закона о библиотекама НР Србије из 1960. Године, Народни одбор општине Светозарево у априлу 1961. посебним Решењем оснива Народну библиотеку у Светозареву и одређује јој статус општинске матичне библиотеке.

Народна библиотека „Радислав Никчевић“

Radislav Nikcevic

Радислав Никчевић

Народна библиотека „Радислав Никчевић“ добија име по народном хероју Одлуком Збора радних људи у прошреном саставу крајем 1973. Библиотека је од 1979. године чланица Заједнице матичних библиотека региона Шумадије и Поморавља. Циљ удруживања изражаван је као поспешивање и осавремењавање развоја библиотечке делатности у Региону.

Функција матичности у свим договорима заузимала је посебно место. Проширивање мреже, отварање нових библиотека и књижница у месним заједницама села и града и радним организацијама, подразумевали су неопходну сарадњу са друштвено-политичким организацијама чија је програмска и материјална подршка била утемељена на општим законским актима.

Унапређивање рада укључило је стручну сарадњу кроз одржавање семинара, примену јединствених принципа у обради и каталогизацији и достизање стандарда за све типове библиотека. У том периоду Народна библиотека „Радислав Никчевић“ постигла је запажене резултате као најважнија културна институција Поморавског округа и општине Светозарево. Показатељи библиотечког пословања били су добра основа за стручну заснованост библиотечке делатности и усмеравање активности ка достигнућима савременог информационог концепта организације и пословања.

kolektiv biblioteke 1982. godine

Колектив Библиотеке на излету 1982. године

Преузето из монографије „Јагодинско библиотекарство (1851-2011) аутора др Миле Стефановић