„Соната за лошег човека“ је роман на који се дуго чекало: у њему су уверљивио и потресно дочаране деведесете године XX века у Србији. Напокон!
После Великог рата у којем је оживео доба од којег нас дели цео један век, Гаталица се ухватио у коштац са најближом савременошћу и то је неодољиво.
Година је 2015. У њој затичемо господина Петровића и повест једног смутног и опскурног времена. Он је елитиста, левичар, малапартиста, десничар и реваншиста у истом тренутку. Сам је, али мизантропију позних година боји новим и новим изговорима, добрим разлозима и неизбежним одлукама од којих није могао побећи: он је самоме себи оправдање и изговор, у томе је његова мера. Буди се једног јутра – на првим страницама романа – и не види ништа чудно у томе што ће, као Сизиф, и тог дана гурати свој камен уз узбрдицу коју су му, мисли, одредили други.
Господин Петровић не воли људе, верује да је окружен кукавицама, слабићима, неталентованим пискаралима и пајацима историје, док је само он у њиховом друштву изврстан и отуда одабран да буде усамљен. Син наше прослављене мецосопранисткиње, само у музици проналази истинско задовољство и мир. Све док, упркос свему, на његова врата не закуца љубав.
„Соната за лошег човека“ је роман у којем је креиран готово невероватан јунак – у њему је сажета читава епоха. Александар Гаталица још једном помера границе савремене српске књижевности и искусном руком води читаоца у само срце најмрачнијих година новије историје Србије.
