„Sonata za lošeg čoveka“ je roman na koji se dugo čekalo: u njemu su uverljivio i potresno dočarane devedesete godine XX veka u Srbiji. Napokon!
Posle Velikog rata u kojem je oživeo doba od kojeg nas deli ceo jedan vek, Gatalica se uhvatio u koštac sa najbližom savremenošću i to je neodoljivo.
Godina je 2015. U njoj zatičemo gospodina Petrovića i povest jednog smutnog i opskurnog vremena. On je elitista, levičar, malapartista, desničar i revanšista u istom trenutku. Sam je, ali mizantropiju poznih godina boji novim i novim izgovorima, dobrim razlozima i neizbežnim odlukama od kojih nije mogao pobeći: on je samome sebi opravdanje i izgovor, u tome je njegova mera. Budi se jednog jutra – na prvim stranicama romana – i ne vidi ništa čudno u tome što će, kao Sizif, i tog dana gurati svoj kamen uz uzbrdicu koju su mu, misli, odredili drugi.
Gospodin Petrović ne voli ljude, veruje da je okružen kukavicama, slabićima, netalentovanim piskaralima i pajacima istorije, dok je samo on u njihovom društvu izvrstan i otuda odabran da bude usamljen. Sin naše proslavljene mecosopranistkinje, samo u muzici pronalazi istinsko zadovoljstvo i mir. Sve dok, uprkos svemu, na njegova vrata ne zakuca ljubav.
„Sonata za lošeg čoveka“ je roman u kojem je kreiran gotovo neverovatan junak – u njemu je sažeta čitava epoha. Aleksandar Gatalica još jednom pomera granice savremene srpske književnosti i iskusnom rukom vodi čitaoca u samo srce najmračnijih godina novije istorije Srbije.
