Прва народна основна школа у Јагодини била је отворена 1808.године. У исто време, по одлуци Совјета, биле су отворене народне „мале школе“ и у следећим местима: две у Београду, једна за варошку а друга за турску децу, затим у Смедереву, Пожаревцу, Крагујевцу, Ваљеву и још неким местима. Врло мало има сачуваних писаних извора о раду прве народне основне школе у Јагодини, која је у периоду Првог српског устанка носила назив „мала школа“. Не зна се у којој згради и у ком делу вароши је била прва основна школа у Јагодини. Међутим, са сигурношћу можемо да тврдимо да је за првог учитеља у јагодинској основној школи постављен Јован Павловић,“стари дјето учитељ“, из Лесковца. На основу општег стања које је владало у Србији,основна школа у Јагодини није имала посебну зграду. После пропасти Првог српског устанка и поновног пада Србије под турску власт, 1813. године школа у Јагодини, престаје да ради. Непосредно после склапања мира између Милоша и Марашли паше, крајем октобра 1815. године, отвара се, једна од првих школа у тадашњој Србији, основна школа у Јагодини. Ово је била прва приватна школа, а за учитеља је био постављен Стојадин Димитријевић, који је „читати и писати научио у манастиру Горњаку.“ Тек 1826. године у јагодинску основну школу долази још један учитељ. Те године, по писању Јоакима Вујића, у јагодинској основној школи било је 96 ђака, сврстаних у две класе, старију и млађу. Школа је била смештена у садашњој Сутјеској улици, у непосредној близини кафане „Солун“ (Пица хит), и била окренута лицем према Белици. У једном периоду у овој згради био је смештен и нахијски Магистрат. Због постепеног повећања броја ђака, школска зграда ускоро више није могла да задовољи потребе, па се све чешће размишљало о проширењу школе. Међутим, општина није никако могла да прикупи довољно новца за зидање нове школске зграде. Овакво стање задржаће се до 1866. године, када је подигнута нова велика школска зграда (зграда старе општине на углу улице Вука Караџића и улице Лоле Рибара). Године 1869. свечано је започео рад школе у новој згради и она ће за исту намену остати све до пред Други светски рат.
